Војвода Живојин Мишић (1855-1921) - www.kolubarskimars.rs


Ваша електронска адреса



Ваша тајна лозинка





 















Статистика посета
од 7.6.2015

Данас: 31
Јуче: 98
Недељно: 581
Месечно: 2809
Годишње: 11152
Укупно: 194645

Највише посета
24.8.2017 2856






























19. јануар 2020.


Војвода Живојин Мишић (1855-1921)


Живојин Мишић (1855-1921) је био србски војвода, који је дао немерљив допринос у ослободилачким ратовима Краљевине Србије (1912-1918).

Живојин Мишић је рођен 7. јула 1855. године од оца Радована, земљорадника и мајке Анђелије (рођене Дамјановић) у селу Струганику надомак ваљевске Мионице. Мишићеви родитељи имали су тринаесторо деце, од којих су двоје биле девојчице. Живојин је био 13. дете и када се родио, само осморо његових браћа (Никола, Ивко, Теодосије, Лазар, Василије и Теодор) и сестара (Тодора и Живана) је било живо.

Преци Живојина Мишића су се доселили у Струганик крајем 17. или почетком 18. века из црногорског села Тепца које се налази на јужним обронцима Дурмитора. Породица Мишић је презиме добила по имену Живојиновог деде – Миша Каљевића

На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, био је учесник србско-турских ратова (1876-1878), као питомац-наредник, касније потпоручник. У тим ратовима стекао је прва ратна искуства. Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је школу гађања у Бруку (Аустроугарска) на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку.

Такође је учествовао и у краткотрајном Србско-бугарском рату 1885. године. Пуних 6 година поред редовних дужности предавао је стратегију на Војној академији. Након Мајског преврата (1903.) био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909. током анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао генералу Путнику да састави ратни план у евентуалном рату са Аустро-Угарском.



И у Балканским ратовима (1912-1913) Живојин Мишић је такође био помоћник начелника штаба Врховне команде, генерала Путника и био је његова "десна рука". Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала.

Посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је србска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата. По завршетку овог рата, Мишић је по други пут пензионисан на исти начин заслугом официра припадника Црне Руке.


Трио снова: Живојин Мишић, Радомир Путник и Божидар Јанковић

Међутим, пред само избијање Првог светског рата, опет је био реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке, генералу Живојину Мишићу је предата команда над Првом армијом, која је тада била у врло тешкој ситуацији. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању Прва армија се од јединице у расулу претворила у формацију способну за борбу.

Живојин Мишић је инсистирао на дубљем повлачењу, скраћењу фронта целе србске војске, којим би се осталим армијама дало времена за одмор, попуну залиха и снабдевање. То његово коцкање се исплатило пошто је аустроугарска војска превише раширила своје линије, па је тешко поражена у потоњем србском контранападу. За заслуге и извојевану победу, Мишић је децембра 1914. године унапређен у чин војводе.



Након новог здруженог напада немачке, аустроугарске и бугарске војске на Краљевину Србију у октобру 1915. када се србска војска повукла на Косово и Метохију, Живојин Мишић је предложио да се изврши контранапад. Овај предлог су одбили остали комаданти армија на састанку у Пећи и уследило је повлачење.

Након овога предао је команду армије и отишао на лечење у Француску. Средином 1916. поново је постављен за командата Прве армије која је зауставила и натерала на повлачење бугарску војску и у битци код Гоничева ослободила Битољ.

Пред крај рата у јуну 1918. заменио је формацијско место са генералом Петром Бојовићем и постављен је за начелника штаба Врховне команде. Командовао је србском војском приликом пробоја Солунског фронта у септембру исте године, и за два и по месеца је ослобођена Краљевина Србија.

 
Лазар и Живојин Мишић Штаб Прве армије на Солунском фронту јуна 1918.  

 

Мотивациони говор Живојина Мишића војницима Прве армије у септембру 1918. године пред пробој Солунског фронта:
- "Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима.

Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте! С непоколебљивом вером и надом јунаци напред у отаџбину!"...

 

Од стране енглеског краља Џорџа Петог награђен је титулом енглеског сера (господина). Иначе Живојин Мишић спада у наше најодликованије официре, јер је добио 18 домаћих и 17 иностраних одликовања.

Ново гробље у Београду Ваљевски споменик Биста на Текеришу

 

Као најзнаменитији војсковођа Првог светског рата и ратне историје Србије, од свог народа сматран је за легенду.







Посећено је: 1066  пута
Број гласова: 37

Оцените нам овај чланак: