Војници погинули у тим борбама сахрањивани су најчешће у близини места своје смрти – у појединачне или групне, понекад на брзину ископане, гробнице. Део погинулих је ношен и у позадину и сахрањиван у неко од постојећих сеоских гробаља или у посебно, тада формирано, мање војничко гробље. У ова гробља су сахрањивани и рањеници преминули у завојиштима и пољским болницама.

Војници погинули на делу Солунског фронта који је био на територији Грчке, после рата су пренети на Србско војничко гробље Зејтинлик у Солуну. Део војника који је био сахрањен на самом Кајмакчалану пренет је у костурницу подигнуту у близини Спомен капеле на Кајмакчалану. Посмртни остаци војника погинулих у данашњој Северној Македонији, на северним падинама планине Ниџе и њеном северном подножју, као и на Селечкој планини и њеном подножју, само су делимично ексхумирани и пренети на друга гробља и костурнице, док је већина остала да лежи у првобитним гробницама.

На подручју Солунског фронта који се од освајања Кајмакчалана налазио на простору предратне Краљевине Србије односно послератне Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије, а који је након рата обухватао цео Маориховски срез и јужни део Прилепског среза (данашња општина Новаци, као и делови општина Могила и Прилеп у Северној Македонији) налазило се око 160 србских војничких гробаља или појединачних усамљених гробова са око 5.000 сахрањених србских војника (премда се сабирањем различитих извештаја које су достављале тадашње општине и срезови долази и до броја од 8.000 сахрањених).

Тачан број гробова и гробаља, као и сахрањених војника, тешко је утврдити. Након Првог светског рата рађено је неколико њихових евиденција, од стране различитих особа, при чему ни једна није била комплетна, иако се томе тежило. У више различитих спискова, извештаја и докумената помињу се различити подаци, па је тешко одредити када се у ком списку, извештају и документу ради о истом гробљу. Понегде је потпуно јасно да се ради о истој локацији, али много чешће нема елемената који би са сигурношћу говорили где се тачно налази које гробље или гроб. Када се гробље налазило у насељеном месту, онда је углавном лако урадити поређење спискова, али када се гробље или гроб налазе у планинским пределима, ствараоци спискова су их описно уписивали, па постоји велики број топонима и описа положаја гробља у односу на топоним. Поред тога, често се за исто место, сличан опис места, не слажу бројеви гробних места на тој локацији.

На гробовима су најчешће постављани дрвени крстови, а понегде су другови или породица неком исклесали и камени. Гробља су била ограђивана ниским каменим зидовима, дрвеним оградама или оградом од бодљикаве жице, премда је било и неограђених. Сами војници су на нека од гробаља стављали централна спомен обележја – или у облику великог дрвеног крста, или се радило о већем каменом споменику, углавном у облику пирамиде.

Након рата, о већини гробаља се није редовно бринуло и она су почела да пропадају и нестају. Највећи проблем је представљала њихова разуђеност и лоцираност на теже приступачним планинским пределима, као и удаљеност од насељених места, посебно већих. До обнове гробаља је долазило у неколико наврата, али већина локација није била уређивана у послератном периоду.

Простори Ниџе и Селачке планине су данас ненасељени или слабо насељени. Већина некадашњих војничких гробаља или појединачних гробова је нестала, тако да данас знамо где се налази њих тридесетак. У протеклих око петнаест година, с времена на време се пронађу нове локације, тако да се број познатих гробаља и гробова константно повећава. Одржавање једног дела њих финансира Република Србија, док један део повремено обнављају групе волонтера из Србије организоване у разне невладине организације и неформалне групе, уз помоћ локалног становништва, пре свега Срба, али и Македонаца.

Овом приликом вам представљамо фотографије Србског војничког гробља код села Петалино (које је већ више деценија ненасељено), општина Новаци. Оно се налази поред сеоског гробља, а једно је од више гробаља која су се налазила у атару овог села. Није нам познато колико је тачно војника било сахрањено на овом гробљу. Подаци за цео атар села Петалина говоре о 174 сахрањена војника. Данас је на том простору видљиво пет надгробних споменика – три стоје усправно (два цела и један поломљен), а два су положена на земљу.

На гробљу је видљиво и око двадесет гробних опсега од камена. На угловима и странама гробља некад су се налазиле куле састављене од наређаних каменова. Данас стоје само три куле, док је њих пет срушено. Фотографије су из септембра 2018. године, снимљене непосредно након што је група волонетра покосила траву и уредила простор.

(Републички завод за заштиту
споменика културе Београд)