Ваздушни терминатор: Петар Мариновић (јунак Великог рата) - kolubarskimars.rs

 

24. август 2017.


ВАЗДУШНИ ТЕРМИНАТОР: ПЕТАР МАРИНОВИЋ (ЈУНАК ВЕЛИКОГ РАТА)

Петар Мариновић - Pierre Marinovich (1898-1919) је био француски војни пилот српског порекла, са преко 22 ваздушне победе убраја се у асове Првог светског рата. На гробу Петра Мариновића је постављена спомен-плоча на којој пише на француском језику:

 

- "Потпоручник Пјер Мариновић, авијатичар, најмлађи ас Великог рата, 25 званичних победа, Легија части, Војна медаља, Ратни крст са 14 палми, рођен 1. 8. 1898. у Паризу, погинуо 2. 9. 1919. у Бриселу. Жртва храбрости и љубави за отаџбину".
 

 


Биографија

Петар (Пјер) Мариновић је био син Велизара, а унук Јована Мариновића, првог српског посланика у Француској после званичног признавања Србије као независне државе. Јован је био ожењем Персидом, ћерком капетана Мише Анастасијевића - Коларца, великог српског добротвора и родољуба, тако да је Петар и са те стране био потомак великана.

Отац Велизар је студирао технику у Санкт-Петерсбургу и тамо се упознао са Пољакињом Агрипином Броников са којом се оженио, преселили су се у Француску и добио сина Петра.

Петар се родио у Паризу 1. августа 1898. године и школовао се у Француској и Ирској. О Петровом животу у то време има мало података, био је анонимус за кога се и датум рођења по многим изворима не слаже, као да његов живот почиње са ступањем у француску војску.

 


Војна каријера

У војску је добровољно ступио 12.2.1916. у 27. коњички пук (драгонски). Пошто је у то време Западни фронт био у фази рововског рата, коњица је била прилично неактивна што није одговарало младом темпераментном Петру Мариновићу. Но без обзира на то, млади Петар је већ после шест месеци био унапређен у подофицирски чин иако није имао војну школу.

На конкурс за авијацију се добровољно јавио 14.7.1916. године, а већ 9.9.1916. године се обрео у Шартру у пилотској школи где је отпочео летачку обуку на авионима типа Фарман. Школовање за пилота је успешно завршио и добио диплому војног пилота 15.11.1916. године. Пошто се у пилотској школи показао као даровит за тај посао, омогућено му је даље усавршавање за пилота ловца. Упућен је у школу у Поу на курс акробација, па затим у школу гађање у Казоу. Диплому цивилног пилота француског Аероклуба бр. 5181 је добио 31.1.1917. године.

После стицања свих ових квалификација Петар Мариновић је 19.3.1917. распоређен у ловачку јединицу No 30, која ја била наоружана ловцима Нијепор 24. По доласку у јединицу разболео се па је морао два месеца да проведе у болници. Након опоравка распоређен је у ново формирану ловачку јединицу  "ескадрила за заштиту", у којој је остао до краја рата. Јединица је имала ознаку No 94, била је наоружана авионима Нијепора N.24 и Нијепор N.27, а покривала је област дејства четврте армије. Почетком фебруара месеца 1918. године јединица је своје Нијепоре заменила са модернијим и бољим авионима типа СПАД и променила назив у Спа 94.

Заједно са стицањем летачког искуства и победама које су се низале једна за другом тако је Петар Мариновић био унапређиван у више чинове:  наредник је постао 26.7.1917, чин наредник-водник је добио 20.2.1918. године као највиши подофицирски чин, а чин потпоручника је добио 20.10.1918. године.

Поред добијања чинова после десет ваздушних победа Петар Мариновић је добио титулу "АС"-а, 7.6.1918. и тако постао најмлађи "АС" француског ваздухопловства. Био је одлкован орденима Витез Легије части, Војном медаљом и Ратним крстом са 14 палми.

 

Био је пилот са највише ваздушних победа у својој ескадрили и 12-ти на листи асова француског ваздухопловства и Србин са највише победа у Првом светском рату.
 
 
                                                 
Трагедија

По потписивању примирја Петар Мариновић је распоређен у ескадрилу за дуге летове на линији Париз-Варшава-Праг. Када је 2.9.1919. године организован аеромитинг на Бриселском аеродрому д` Еверијер, Петар је одређен за летачки програм, био је изванредан летач и имао је шта показати, њиме се дичило француско ваздухопловство, нажалост на висини од 250 метара отказао му је мотор и његова "Господарица смрти" се суновратила на земљу. При паду, авион се запалио и експлодирао.

Када је погинуо Петар Мариновић је имао свега 21 годину живота.

Петар (Пјер) Матиновић је сахрањен уз највише војне почасти на париском гробљу Пер Лашез, једном је од најпознатијих вечних почивалишта на свету. Ту су вечне куће великана као што су Оскар Вајлд, Лафонтен, Марсел Пруст, Балзак, Модиљани, Бизе, Ив Монтан, а на овом гробљу сахрањен је и познати српски режисер Александар Петровић. Ту почива и Петар - Пјер Мариновић, Србин, најмлађи ас француске авијације.

 

 

Одликовања

1. Легија части

2. Војна медаља

3. Ратни крст са 14 палми

 

 

Извор: vazduhoplovnetradicijesrbije.rs
28.3.2013.






Посећено је: 1035  пута
Број гласова: 5
Просек:


Tags:
PRVI SVETSKI
VELIKI RAT
HEROJI JUNACI
VAZDUZNI TERMINATOR
PETAR MARINOVIC


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Милункa Савић - Од ратног хероја до чистачице

Момчило Гаврић - најмлађи војник Првог светског рата

Анка Ђуровић, хероина ослободилачких ратова

Бeсмртни комaндaнт с Мaчковог кaмeнa: Душaн Пурић

Шумадинац Рака пали топа – и обара аероплан

Како је Илија Илић постао други Обилић