Мојковачка битка се сматра једном од најкрвавијих и најтежих битака Првог светског рата с обзиром на оклоности и време односно услове у којима се одиграла почетком 1916. године.

Наиме, након што су Аустроугарска и Немачка уз помоћ Бугарске извршииле други удар тј. агресију познату као Тројна инвазија у октобру 1915. године на Краљевину Србију, Врховна команда је одбила капитулацију и наредила повлачење војске на југ, ка Грчкој. Са њима је кренио и добар део народа (цивила). Овај историјски подухват је остао познат као СРБСКА ГОЛГОТА ПРЕКО АЛБАНИЈЕ јер је стотине хиљада Срба остало у албанским гудурама и врлетима завејано снегом.

Сердар Јанко Вукотић, командант Рашке војске је добио поруку од регента Александра I Карађорђевића да црногорске снаге морају заштити бок колонама Срба који су се повлачили преко Метохије до Јонског мора, макар два дана. Вукотић је повео на Мојковачка врата свега 6.500 бораца од којих мањи део није ни имао оружје тј. пушке.

Историја памти да се на Бадњи дан и Божић 1916. године на котама Бојне Њиве, Развршја, Улошевине одиграла епска битка у коме је делови две аустроугарске дивизије под командом немачког генерала Вилхема Рајнера, укупне бројности од 20.000 бојовника заустављени и буквално понижени јер су имали бројчану и техничку надмоћ на фронту.

Иако је Влада Црне Горе касније обуставила ратна дејства и потписала капитулацију, Мојковачки дивјунаци је остали су златним словима уписани у именослову србских бесмртника.

Васкрс Србства је уследио на Кајмакчалану пар месеци касније односно септембра 1918. године пробијен је Солунски фронт који је омогућио ослобађање отаџбине.

*   *   *