Голгота Срба преко Албаније у ситховима - kolubarskimars.rs

 

12. децембар 2020.


Голгота Срба преко Албаније у ситховима

Данима тумарам по снегу,

тражим милога брата мога.

Видим једну чету на брегу,

а крвари ми промрзла нога.

Где си Добрице, где си рођени,

ми нигде добра нисмо сретали.

Ништа не остаде иза многих,

а свој млађани живот су дали.

 

Преврћем мртве,промрзла тела

имам ја само још мало наде.

Ти зла судбино свакога рата

ко ли од тебе среће имаде.

Чета се спусти једној пољани,

одма познадо моје из Груже.

Знате ли ишта за брата мога

црне гласине о њему круже.

 

Мој Вукадине, вуче из горе,

немамо ништа добро рећи.

Нападоше Бугари с леђа,

пао је негде надомак Пећи.

Без гроба, без хумке,и без гласа

како ћу даље без њега моћи.

Седох у снег, издала ме нога,

идите,ја нећу нигде поћи.

 

Оде чета доле низ ливаду,

у џепу ми хлеба једна мрва,

не треба мени више ничега,

неће ме видети зора прва.

 

Написа: Александра Јаничић
децембар 2020.

 

Стихови су написани из поштовања Србима (војницима и цивилима) који су у зиму 1915/1916 услед Тројне инвазије (Аустроугарске, Немачке и Бугарске) прешли преко планина Албаније по снегом завејаним путевима све до Јонског мора.

Био је то један од најтежих момената у нашој историји, а међу човечанством незабележен пример преживљавања и васкрснућа једног народа.

 






Посећено је: 48  пута
Број гласова: 0
Просек:


Tags:
PRVI SVETSKI
VELIKI RAT
ALEKSANDRA JANICIC
ALBANSKA GOLGOTA


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Христови војници - палим војницима за отаџбину

Поема: Повлачење србске војске 1915-1916

Бој на Церјаку и Врбовачким косама 1915

Гаврићев рапорт

Стихови јунацима Великог рата: Бог нас чуо

Епитаф војнику Великог рата