Радомир Путник (1847-1917) - kolubarskimars.rs

 

17. мај 2021.


Радомир Путник (1847-1917)

Радомир Путник (1847-1917) био је србски војвода. Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Генералштаба, пет пута Министар војни и начелник штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским ратовима, а касније и Првом светском рату.

ЖИВОТОПИС

Радомир Путник се родио 12. јануара 1847. у Крагујевцу, поморавском делу Кнежевине Србије.

Порекло и школовање

Његов отац Димитрије рођен је у Белој Цркви као син јединац и био је учитељ. Из Баната се преселио у Крагујевац, где је био познат као најбољи учитељ у основној школи.

Мајка му се звала Марија и као и његов отац, родила се у Белој Цркви. Радомир је много поштовао своју мајку и издржавао ју је до краја живота. Она је на њега имала много јачи утицај него отац Димитрије.

Путник је имао два брата и две сесетре. Његови преци су се у Банат доселили са Косова и Метохије крајем XVIII века.


IV класа Војне академије: Путник у средини

Као питомац Војне академије, првобитно се школовао за артиљеријског официра, али је касније променио интересовања у правцу генералштабне службе.

 

ВОЈЕВАЊЕ И РАТНИ ПУТ

Борио се у србско-турским ратовима током 1876-1878 као командант Рудничке бригаде. Током другог рата са Турцима је одиграо важну улогу приликом ослобођења Ниша. За време рата са Бугарима вршио је функцију начелника штаба Дунавске дивизије, која је учествовала у бици код Сливнице.

Од 1886. до 1889. године био је начелник Обавештајног, а затим Оперативног одељења Генералштаба србске краљевске војске. Од 1890. обављао је дужност помоћника начелника Генералштаба. Пензионисан је 1896. године. После Мајског преврата 1903. (када је завереничка група официра уклоника краља Александра Обреновића, и довела краља Петра Карађорђевића) реактивиран је и постављен за начелника Главног генералштаба. На овом положају је остао до 1912. године.

Балкански ратови

Током 1912-1913 био је начелник штаба Врховне команде. После Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе (маршала) србске војске.

У Битољској бици, на југу Вардарске Македоније је одиграо кључну улогу и правилним распоредом снага је Турцима нанео велики ударац у Првом балканском рату. Овим чином је ослобођен читав вардарски део Македоније после више од пет векова робовања под Османлијама.

У наставку рата је командовао продором србске војске ка Јадранском мору, који се завршио опсадом Скадра. Упркос војничкој победи Скадар је након притисака Великих сила (Енглеске, Француске, Аустро-Угарске, Немачке) припао новооснованој албанској кнежевини. Ово је урађено из страха да Србија не би добила излазак на море, јер су тада Срби имали чврсте и братске везе са царском Русијом, која је била у великом економском успону и индустријализацији.

У сукобу са Бугарском за време Другог балканског рата је нанео пораз бугарској војсци у Брегалничкој бици, где није искористио сав потенцијал победе да докрајчи Бугаре. Ово се после осветило Србима у каснијим ратовима.


Радомир Путник са породицом

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Средином 1914. године Путник је био начелник штаба Врховне команде све до погоршања његове болести 1916. када га је на том месту наследио генерал Петар Бојовић. Радомир Путник је командовао србском војском за време све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу августа 1914. године уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанео је Аустроугарима велики пораз. Србска победа је одјекнула широм света.

Противио се србској офанзиви у правцу Срема, али је на притисак Пашићеве Владе организовао офанзиву на непријатељску територију. Након почетних успеха, због гомилања непријатељских снага на Дрини, повукао је војску и спремио се за нову одбрану Србије.

Аустроугарска је у зони Подриња отпочела жестоку офанзиву код планине Јагодња, недалеко Крупња и Лознице, а најтеже борбе су биле на "платоу смрти" Мачков камен, где су највеће заслуге за задржавање непријатеља имали борци Четвртог ужичког пука "Стефан Немања" којима је командовао потпуковник Душан Пурић.

Његова одлука да напусти Београд (по савету генерала Живојина Мишића) и скрати фронт за време Колубарске битке децембра 1914. године је била пресудна за спас Србије, јер је србска војска добила време да се опорави и одмори. Препорођену србску војску скупа са Живојином Мишићем је повео у офанзиву која је нанела одлучујући ударац Аустроугарима код Сувобора, након чега је аустроугарска војска потиснута са територије Краљевине Србије.

Када је почела четврта офанзива на Србију октобра 1915. године, Путник је већ био тешко оболео и није имао много удела у оперативним одлукама. На Србију је тада поред Аустроугарске кренула и Немачка, а придружила им се и Бугарска, ово је познато у историји као Тројна инвазија. Тада је скоро 1.000.000 непријатељских војника кренило да уништи Србе.


Путник у преласку преко Албанске голготе

Ипак, у околностима које су биле веома неповољне по Србију, успео је да организује повлачење србске војске преко албанских и црногорских планина на Јонско приморје, одакле су пребацивани углавном на Крф и Видо, али и на Корзику и Африку.

 

БОЛЕСТ И СМРТ

Тешко болестан Радомир Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а већ 9. јануара 1916. је пребачен у Грчку, где се лечио до септембра исте године.

Са Крфа је отишао у француску Ницу да настави лечење, где је и преминуо.

Његови посмртни остаци су у домовину, пренети тек 6. децембра 1926. године, скоро десет година након његове смрти.

Сахрањен је 7. децембра на београдском Новом гробљу уз све државне и војне почасти.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Радомир Путник је добио улице и тргове у неколико градова Републике Србије и Босне и Херцеговине. Такође, на београдском Новом Гробљу (општина Звездара) направљена му је капелица као првом србском војводи. Неколико школа је понело његово име.

Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и србске ратне историје.

Иако је у Републици Србији 2014. године почело обележавање Стогодишњице Великог рата, нека велика академија њему у част као архитекти ослобођења србских земаља у престоници Србије током маја 2017. године није организована.






Посећено је: 337  пута
Број гласова: 5
Просек:


Tags:
PRVI SVETSKI
VELIKI RAT
RADOMIR PUTNIK
VOJVODA GENERAL
OSLOBADJANJE SRBIJE
BALKANSKI RATOVI
VARDARSKA MAKEDONJA
OKTOBAR 1912
MAJ MESEC 1917
KAJMAKCALAN NIDZE
CERSKA KOLUBARSKA
VRHOVNA KOMANDA
TROJNA INVAZIJA
ALBANSKA GOLGOTA


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Милункa Савић - Од ратног хероја до чистачице

Момчило Гаврић - најмлађи војник Првог светског рата

Анка Ђуровић, хероина ослободилачких ратова

Бeсмртни комaндaнт с Мaчковог кaмeнa: Душaн Пурић

Шумадинац Рака пали топа – и обара аероплан

Како је Илија Илић постао други Обилић