Прича: Како је настао Колубарски марш - kolubarskimars.rs

 

24. новембар 2021.


Прича: Како је настао Колубарски марш

Колубарски марш је манифестација, која је заживела средином децембра 2014. године, када је у Србији обележавано 100 година од почетка Великог рата. Маршута Колубарског марша сваке године је различита, јер се и сама Колубарска битка водила на фронту преко 160 км. Тачније, желимо да обиђемо што више значајних тачака најдуже битке коју је србска војска водила икада.

Овим догађајем ми желимо да сачувамо сећање на јунаке који су пре више од једног столећа крварили и гинули за слободу свог народа и отаџбине на планинама Рајац, Сувобор и долини реке Колубаре.

На Колубарском маршу се пешачи око 20-25 км у зависности од саме маршуте, тако да свако ко пожели да учествује мора бити спреман на пешачи и увек су планиране три до четири паузе.
До сада су нам учесници долазили из разних крајева: Шумадије, Семберије, Срема, Црне Горе, Бачке, Јужне Србије, Баната, Космета, Рашке, Херцеговине и др.

Читава идеја је случајно кренула од Милана Чучковића, који је са другарима те 2014. године био учесник Петог Церског марша. Дошло је врло брзо до контакта са људима из Туристичке организације Љига (јер се управо ту и водила Колубарска битка), који су препознали ову идеју са којом ће моћи да промовишу свој крај, али истовремено младим људима развити свест о националном идентитету. Касније су момци који су започели све ово основали удружење Србски Светионик, где је Колубарски марш постао примаран циљ.

 

Већ за први Колубарски Марш одштампане су и мајице са ликом војводе Живојина Мишића, који је успешно командовао србском војском, а такође су наведене његове речи односно цитати, које су постале и водећи мото Колубарског марша:

- "Ко сме тај и може"
- "Ко нема страха, тај иде напред!"

Први Колубарски марш је одржан у недељу 14. децембра 2014. године и окупио је око 50 учесника из Београда, Љига, Лазаревца, Чачка, Опова, Новог Сада... Маршута учесника је била: Љиг - Јајчић - Латковић - Дудовица - Чибутковица - Лазаревац. Направљене су и две паузе, једна у Латковићу, а друга Чибутковици, где је организован ручак на ливади.


 

Други Колубарски марш је одржан 13. децембра 2015. пешачењем од 39 км, од села Кадина Лука у општини Љиг, до града Лазаревца, где је маршута била: Кадина Лука, односно брдо Грађеник, Гукош, Љиг, Јајичић, Латковић, Дудовица, Лазаревац.

Учествовало је око 80 људи, који су дошли из Београда, Опова, Ужица односно ђаци ужичке гимназије, Шабца односно чланови удружења Церски марш... Поред њих учествовало је и 10 чланова Четничког покрета 1903. Ручак је ове године био у селу Латковић, са војничким пасуљом, који је био посан.

 

Учесници су око 17 сати, када је већ пао мрак пристигли у Лазаревац и посетили Дом Културе и спомен-костурницу у цркви Св. Димитрија, где је одржан историјски час о Колубарској бици. Ниједан инцидент није забележен.

 

Трећи Колубарски марш је одржан у недељу 11. децембра 2016. године. Почетак је био у Љигу, код зграде општине. Ту се окупило преко 170 учесника, који су дошли из Београда, Опова, Обреновца, Мојковца, Шапца, Ужица, Пожеге, Бијељине, Сремске Митровице, Ваљева и др. И пар људи из Љига.

Кренило се пешака до споменика пуковнику Војске Краљевине Србије, Живојну Бацићу, комаданту 13. пука из Тимочке дивизије који је херојски погинуо на самом почетку Колубарске битке. Остао је упамћен по томе што је смртно рањен изговорио:
- "Српски војник се никад не предаје!".

 

Ту је начињена једна групна фотографија сивх учесника. Одатле се кренуло даље пешака ка брду Грађеник у селу Кадина Лука, где се налази спомен-црква у изградњи. Направљена је пауза, где су учесници попили топле напитке и испричана је прича о Колубарској бици и изградњи саме цркве.

Након тога, један део учесника је наставио уз брдо пешке, ка Рајцу, а други део је остао ту, па су аутобусом дошли до Споменика 1.300 каплара. Учесници што су пешачили имали су прелепе видиковце, јер је сунчано време то омогућило. Сви су стигли око 16 сати на циљ. Положен је венац на споменик погинулим јунацима.

Четврти Колубарски марш је одржан у недељу 10. децембра 2017. Почетна тачка маршуте била је родна кућа Живојина Мишића у селу Струганик, општина Мионица. А крајња тачка је Споменик 1.300 каплара на Рајцу.

 

Учествовало је нешто више од 150 људи, пристигли из Београда, Ужица, Врања, Ниша, Прокупља, Бијељине, Шида, Руме, Ваљева, Љига, Панчева и др. Историјски час је одржан у Струганику, од стране Светолика Николића, кустоса из Туристичке организације Мионица.

Учесници су препешачили преко 20 км, од чега је добар део био по снегу који је нападао дан раније, висине 40 цм. Најмлађи учесник била је девојчица Валентина Ђорђевић из Панчева стара свега девет година, а препешачила је читав марш.

  

Код споменика 1300 каплара на Рајцу запаљене су свеће и положен је венац. Сви присутни су запевали химну Србије - Боже правде. Након марша организатор је обезбедио ручак за учеснике у хотелу Љиг.

Пети Колубарски марш је одржан у недељу 9. децембра 2018. године. Почетна тачка маршруте била је на Враче Брду, општина Лазаревац, затим су усченици наставили преко манастира Ћелије, где су положени венци, направљена је пауза... па онда све до брда Човка, где је 104 године раније изгинуло преко 4.000 војника Краљевине Србије. Тамо је одржан историјски час, положени венци и отпеване пригодне песме.

Наредна тачка била је брдо Кременица изнад Лазаревца, у селу Бистрица. Тамо је направљен пригодан програм, полагање венаца и додела златних медаља за оне којима је ово био подвиг: Марко и Николина. Ту је организатор обезбедио ручак за учеснике.

А онда се аутобусима спустило до цркве Св. Димитрија у центру Лазаревца. Тамо је у крипти цркве одржан историјски час од Оца Марка и након тога подељене су захвалнице.

Учесника је било са свих страна Републике Србије и Републике Српске... долазили су из Требиња, Сокоца, Бијељине, Ниша, Врања, Чачка, Ужица, Београда, Обреновца, Шида и др.

Шести Колубарски марш је одржан у недељу 8. децембра 2019. године у Младеновцу. Почетна тачка је била споменик Српски ратник у центру Младеновца, а завршна брдо Варовница где су 8. децембра 1914. године вођене крваве борбе са аустроугарским окупаторима. Ово је био и најмасовнији Колубарски марш са око 250 учесника пристигли из Боке Которске, Београда, Ваљева, Чачка, Бијељине, Шида, Лознице, Шапца, Руме, Зрењанина, Новог Сада, Ниша, Врања, Сремске Митровице, Ужица, Сокоца, Рогатице, Братунца итд…

Манифестација је почела са литургијом у лазаревачкој цркви, а главно окупљање је на платоу испред Општине, код споменика јунацима ослободилачких ратова 1912-1918. Ту су поздрављени учесници и положени су венци.

Затим се кренуло у формирање колоне, коју су предводили водичи локалног планинарског клуба. Током највећег дела пута била је магла, што је успоравало саме учесние. Траса је била углавном трава и земља, кроз шуму.

Укупно пређена маршута била је преко 18 км. Код споменика на брду Варовница одржан је пригодан програм и најмлађи учесници су добили златне медаље. Положени су и венци. После тога је био уприличен ручак у једном ресторану, војнички пасуљ.

 

*   *   *

Поред организовања Колубарских маршева, транспарент Колубарска бригада пронели смо широм Балкана: од Мојковца, Цера, Куманова, Солуна, Кајмакчална, Гучева, Мачковог камена, Београда, Прокупља, Битоља, Игришта, Јошаничке Бање и др.

 
 
 

У циљу да раширимо ову идеју направили смо интернет портал, како би још више приближили потенцијалним учесницима за наредне маршеве. Пријаве за учествовањe у овако нечему можете обавити путем формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.






Посећено је: 51  пута
Број гласова: 0
Просек:


Tags:
SLAVNI PRECI
KOLUBARSKI MARS
LJIG LAZAREVAC
KADINA LUKA
MLADENOVAC VAROVNICA
ZIVOJIN MISIC
DUNAVSKA DIVIZIJA
MILUNKA SAVIC
MILIVOJE ANDJELKOVIC
KONATICE OBRENOVAC


Оцените нам овај чланак: