Повратак у село: Прича Јовише Станковића из Шумадијске диивизије - kolubarskimars.rs

 

18. јануар 2021.


Повратак у село: Прича Јовише Станковића из Шумадијске диивизије

Вратим се ја из рата кући и никога не затекох.

Са собом ништа нисам донео осим војниче торбице. У торбици француски прибор за бријање, нож, кашика и виљушка и две медаље, златна Обилића медаља и медаља за храброст. И ништа више. Нисам хтео да пљачкам.

Бог зна да ли ме то спасило. Може бити. Мајка ми увек говорила да ништа не узимам са мртваца. Оца и мајку одвели у логор и нису се вратили. Сестра Дара удала се у Ћуприју.

Пуно ми беше тешко да уђем у пусту кућу. Једва сам упалио ватру. У шпорету нађем изгорео хлеб а на столу сланина и сир. Пола сланине и скоро цео сир појели мишеви. Јасно се види да су их одвели са доручка.

На једвите јаде нађем свећу и упалим. Припалим и кандило. А на прозору моја слика што сам мајци послао са Крфа. Мало је оштећена вероватно од суза.

Уз шталу нађем костур нашег пса Шарова. Није хтео да напусти нашу кућу и остао веран до краја. Лепо сам га сахранио да се зна за његов гроб. Пред вече ме изненади мјаук на вратима наше куће. Отворим и нећеш веровати.

Наш мачак Бели. Која је то била срећа. Цео сат ми се умиљавао. Легао је и испружио на своје старо место испред шпорета. Чим изађем напоље он ме прати. Некако ми је дивљи па је могуће да је преживео у шуми. Много је голубова по крову па су се и они изненадили када су ме видели. Али ту је мачак Бели који их је таманио. Ваљда није заборавио.

У штали пронађох свој пиштољ што сам га донео са Брегалнице и сакрио. Нека га научио сам на оружје. Имаћу пуно посла. Од сутра ћу прво да сређујем и претресем кућу. У том претресању у очевом орману нађем моја писма. Он је знао да чита. На доста места види се мрља од суза. Вероватно је очева а може бити и мајчина.

У вајату нађем две крстаче са именима оца и мајке. Само да се стави година смрти. Нека их. Можда сазнам за њихове гробове. Нису били сигурни да ћу да преживим па се обезбедили пре. У креденцу пронађок тамјан па сам окадио кућу. Лепо замириса и накратко ме врати у прошлост.

Сетим се како смо се моли сваке суботе, а мајка би нас окадила и иконе. Пред вече сам прошетао до Мораве. Уз пут сретнем Милицу из суседног села. Изљубили смо се. Толико дуго се нисмо видели, а Морава моја тихо тече и жубори. Лепша него икада. Даде ми неку нову снагу.

Мачак Бели напи се Мораве. Ваљда научио. У понедељак ћу возом за Ћуприју. Пуно тога има да завршим. Најважније је да се пријавим да сам жив и да сам на броју.

Имам још оних француских пара. Ваљда примају. Ако не буду примали жалићу се лично Краљу. Што ми дадоше такве новце што не вреде у мојој земљи.

Нерекох оно најважније. Ја сам наредник Јовиша Станковић из Шумадинске дивизије. Пешадинац.

 

Аутор: Радован Р. Јанковић
17.01.2021.

 






Посећено је: 66  пута
Број гласова: 5
Просек:


Tags:
PRVI SVETSKI
VELIKI RAT
JOVISA STANKOVIC
SUMADIJSKA DIVIZIJA
SOLUNSKI FRONT
SEPTEMBAR 1918


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Милункa Савић - Од ратног хероја до чистачице

Момчило Гаврић - најмлађи војник Првог светског рата

Анка Ђуровић, хероина ослободилачких ратова

Бeсмртни комaндaнт с Мaчковог кaмeнa: Душaн Пурић

Шумадинац Рака пали топа – и обара аероплан

Како је Илија Илић постао други Обилић