Кумановска битка 1912 - www.kolubarskimars.rs


Ваша електронска адреса



Ваша тајна лозинка





 















Статистика посета
од 7.6.2015

Данас: 145
Јуче: 320
Недељно: 1496
Месечно: 6699
Годишње: 36477
Укупно: 130947

Највише посета
24.8.2017 2856






























1. јул 2019.


Кумановска битка 1912


Битка код Куманова или "Бој изнад векова" је једна од најважнијих битака Првог балканског рата и новије србске историје, јер је победом у тој бици србска војска после више векова окупације и терора ослободила Стару (Јужну) Србију од Турака Османлија.

Ова битка је трајала два дана 23. и 24. октобра 1912. године недалеко Куманова, 40 км источно од Скопља. Након те битке турске снаге су потиснуте све до Прилепа... а србска војска је умарширала после тога у Скопље, своју средњовековну престоницу, где је крунисан Душан за цара.

Србским снагама су командовали генерал Радомир Путник, начелник штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије и његов помоћник тада пуковник Живојин Мишић. После битке су обојица унапређени. Док је турском вардарском армијом командовао Зеки паша.

Србске снаге су биле бројније, имајићи око 130.000 војника, 148 топова и 100 митраљеза... док су турске снаге имале око 65.000 војника, 164 топа и 104 митраљеза.

У осудним моментима битке један војни трубач Ахмед Адемовић послужио се триком и унео велику забуну у турске редове, што је омогућило Србима брз маневар и прилику да задају тежак ударац што се брзо и десило.

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Турска царевина је силовито надирала из Мале Азије у 12. веку на Балканско полуострво покоравајући све хришћанске земље. Србска војска је поражена у Маричкој бици 1371. године, а на Косову Пољу 1389. године је извојевана пирова победа, јер су Турци заустављени, али за кратко. Наредних векова Османлије су походили све до Беча, када су у два наврата поражени, а након чега почиње њихово повлачење... и каснија пропаст.

Срби су често под Турцима дизали устанке и буне не желећи да трпе османлијски теорор. Почетком 19. века започета је србска национална револуција од Ђорђа Петровића (1804. у Орашцу) и Милоша Обреновића (1815. у Такову) која је 1833. године довела до прво аутономије у оквиру Турске царевине, а онда 1878. године су Велике силе признале Србији и Црној Гори независност на Берлинском конгресу.

Мајски преврат 1903. године донео је смену династија у Краљевини Србији: Карађорђевићи су постављени уместо Обреновића. Никола Пашић постаје убрзо мандарар Владе Србије и креће убрзани привредни раст (највећи БДП у Европи) и културни процват, а Србија је и војно јачала. Тако је Влада Србије наложила Врховној команди да се сачини план за ослобођење јужних крајева (Вардарска Македонија, Косово и Метохија и Рашка) који су још увек били под турском управом.

Склопљен је Балкански војно-политички савез у тајности крајем 1911. године између Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке, који је имао за циљ истеривање Турака са Балкана... Тако је и договор пао да се у јесен 1912. године крене са војним операцијама коначног ослобађања.

У Краљевини Србији је 3. окторба 1912. године проглашена општа мобилизација са невероватним одзивом од 99,99%... да би већ 7. октобра јединице Прве армије биле постављене уз границу са Турском.

 

 

ТОК БИТКЕ

Србске војсковође су увидели стратешку важност Овчег Поља, висораван источно од Скопља и наредили Првој армији да у што краћем року заузме тај положај. И турска вардарска армија је желела да што пре дође ту и заузме важне тачке, па је до битке и дошло изненада 23. октобра 1912. године. Отежавајућа околност и једнима и другима јесте магла која је прекрила Овче Поље.

Јединице Моравске и Дунавске дивизије су већ око подне жестоко се тукле са Турцима "прса у прса". Турске снаге су имале један снажан продор, али је контранапад србских снага их вратио на почетне положаје. Тог првог дана битке Дринска и Тимочка дивизија нису имали учешћа у самој бици. И код Прве армије Краљевине Србије владала је мала хаотичност. Дунавска дивизија је претрпела велике губитке.

Наредни дан 24. октобра 1912. године, у рану зору Турци отпочињу нови напад опет преко крила.  Тимочка дивизија долази у помоћ Моравској дивизији што је довело до тога да турске снаге крећу да се повлаче... Дринска дивизија је помогла Дунавској дивизији у центру и натерала Турке да се повлаче, а Срби су заузели и Зебрњак, што је било од великог значаја за турске снаге. Већ око 15 сати Моравска дивизија је умарширала у Куманово.

Оно што остаје као легенда која се изучава на војним академијама широм света јесте подвиг војног трубача Ахмеда Адемовића, који је неопажен прошао у турске редове и док су они били у јуришу почео је да свира мелодију за повлачење, а онда се вратио у србске редове и засвирао мелодију јуриша, што је и довело до србске победе. Касније је Адемовић добио Орден Карађорђеве звезде са мачевима.

 

 

ПОСЛЕДИЦЕ

Турске снаге су се повлачиле у паничном бегу ка југу, а србска војска је пропустила прилику да их докрајчи. Зато су касније вођене битке код Прилепа и Битоља. Турци су изгубили доста муниције и оруђа што им је било ненадокнадиво пошто су путеви из Анадолије били пресечени од Грка и Бугара. Тако да је Србима касније било умногоме лакше да поразе Османлије.

Краљевина Србија је своју територију значајно увећала и донела србском народу ослобођење на територијама где је вековима обитавао. После више векова тамновања и страховладе, србски барјак слободе се поново завиорио у Расу, Призрену, Газиместану, Скопљу... Остварен је тако сан предака пошто су Срби новорођену мушку децу поздрављали са: "Добродошао осветниче Косова".

 


ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Србски ратни ветерани из ослободилачких ратова Србије су 1922. године покренули иницијативу да се на месту Кумановске битке на брду Зебрњак постави репрезентативан споменик Кумановским јунацима. Формиран је одбор за изградњу споменика тек јула 1931. године који је имао доста проблема са финансијским средствима, али је ипак скупљено оно што је планирано. Поводом четврт века од Кумановске битке 31. октобра 1937. године освећен је споменик који је био висок 48.5 метара, што је било јединствено на читавом Балкану.

Бугарски фашисти су на самом почетку Другог светског рата у пролеће 1941. године порушили овај споменик, као и бројне друге споменике из културне и духовне баштине Срба у Вардарској Македонији, јер су желели да овај део присвоје себи, а Србе бугаризују. Тек 1985. године је завршен један мањи пројекат обнове споменика на Зебрњаку од Републичког завода за заштиту споменика... Моњументална кула никада није враћена како је некад била.

Последњих година трећег викенда октобра месеца Срби се окупљају код овог споменика и држе парастос са пригодним програмом.







Посећено је: 743  пута
Број гласова: 5

Оцените нам овај чланак: