Колубарска бригада у Шапцу 24.7.2015 - www.kolubarskimars.rs


Ваша електронска адреса



Ваша тајна лозинка





 







Статистика посета
од 7.6.2015

Данас: 8
Јуче: 38
Недељно: 202
Месечно: 1866
Годишње: 11022
Укупно: 40402

Највише посета
3.9.2016 779
























25. јул 2015..


Колубарска бригада у Шапцу 24.7.2015


Град Шабац је варош у Мачви, недалеко од ушћа Дрине у Саву, близу границе са Сремом и Босном. Познат је по много чему, али свакако га издвајају дешавања у Првом светском рату 1914-1918, када је претпео огромна страдања и губитке, јер су војници Аустро-Угарске монархије чинили велике злочине над Србима баш у Мачви. Вероватно да то не би ни било забележено, нити сачувано од заборава да српски пријатељ Рудолф Арчибалд Рајс није све то документовао, што сликама што текстом.

На планини Цер и око Цера вођена је чувена битка између аустроугарске војске и војске Краљевине Србије, која је баш због тога добила назив Церска битка. Српска краљевска војска је ту извојевала једну велику победу, која је омогућила слободу од неколико месеци док Аустро-Угарска није поново напала Србију средином новембра 1914. на Сувобору, Љигу и Лазаревцу.

Управо ради тога, ради те победе српске војске која је показала нашу храброст, умеће и веру требало би више посветити пажње у основним школама нашој деци и учити их значају свега тога. Како "наша држава" нема жеље, воље, амбиција и сл. да више посвети времена и прстора церским јунацима, неколицина ентузијаста у Шапцу, је 2010. године покренула идеју са којом су желели да разбију то сивило и можемо слободно рећи срамоту наших државних односно образовних институција. Идеја која је претворена у марширање од шабачке Саборне цркве до споменика церским јунацаима у селу Текериш, на врх Цера. Замишљена као едукативни догађај где би се младе генерације из Србије, Балкана и дијаспоре училе о значају чувене Церске битке.

 

 

 

На петом Церском маршу 17.8.2015. је дошло до рађања идеје за Колубарски марш средином децембра 2014. године. Тако се окупила једна мала али одабрана екипа која је схватила важност ове приче и реализаовала тако нешто 14. децембра 2014. поводом 100 година од победе у Колубарској бици, шетњу од Љига до Лазаревца. Посађено је семе. Али, како семе неће да расте без воде и сунца, тако је иста група људи решила да ту идеју значајно унапреди.

 

Међу нама "колубарцима" пао је договор да се иде у Шабац у петак 24. јула 2015. како би се боље упознали са Шапчанима и довели још више људи на Шести Церски марш 16. августа, него прошле године. Шапчани односно чланови УО Церски марш су то са задовољством прихватили.

Неколико дана раније смо ми већ одштампали нове беле мајице за наш Колубарски марш, али и велики транспарент плаве боје, димензија 7 х 1 метара, на коме пише "КОЛУБАРСКА БРИГАДА", слика Живојина Мишића и његови цитати...

 

Након посла, ми који смо радили тај дан смо се нашли у фирми једног нашег члана, кога ова историја о Првом светском рату јако занима. Нас тројица седамо у кола плаво-беле боје (симболика, нема шта!) и покупимо Маркана код пумпе, а онда правац Обреновац, јер је у последњем моменту одлучено да нам је ближе преко Обреновца ићи у Шабац, него аутопутем. Станко је мало дремуцкао. Неки чланови су се молили Богу да до тога не дође, па смо тако ипак отишли по Книнџу, чекајући га на некој пумпи где је везан неки коњ. Углавном, док смо ми ишли тамо, Книнџа као да је на ватри стајао, па никако исчекати. А када ме позвао, да види ђе смо, ја му велим "да смо у Путинцима", односно без њега ошли у Шабац преко аутопута... Да не спомињем шта ми је одговорио... Мало шале, није на одмет.

До Шапца нас је Зоки засмејавао са својим догодовштинама са посла, или оним телефонским и завичајним, јер скоро да нема куће или фирме у којој он нешто није радио. Боље је набројати тамо ђе није радио. Углавном доклацкамо се ми у Шабац, улазимо у центар града распитујући се где је црква, јер тамо је био договор да се нађемо са Банетом. Нисмо много лутали. Излазимо из аута, где нас чека Бане са још једним другаром. Чудно ми беше што нема мајицу Церског марша, јер скоро да га човек и не може видети без те мајице.

Шетамо се ми у нашим белим мајицама изазивајући радознале погледе типа "ко су ови, сви у истим мајицама", главном шабачком улицом Господар Јевремовом, јер су ту на броју 13. смештене просторије УГ Церски марш. А ту нас чека председник Божа, са својим колегама. После упознавања, сипа се пићенце наздравља се за нашу сарадњу у будућим временима.

 

 

Било је говора о томе како је Церски марш као манифестација почео. Како су их комшије и суграђани подцењивали, не верујући да ће читава идеја успети. Међутим, данас је то манифестација која је прешла 1.200 учесника. Иза читаве приче стала је градска управа Шапца, Министарство одбране Србије, низ поједнаца и др. Једино ко ову причу и даље игнорише у Шапцу јесте туристичка организација. Зашто, који разлог, нисмо успели да сазнамо. Шапчани су нам говорили и о томе какве су све могуће опасности у реализацију оваквих пројеката. Додуше, нешто смо већ видели зимус, али свакако, корисних савета никад доста.

Направљена је и једна заједничка слика са нашим транспарентом.

Оно што је мене највише одушевило код њих јесте то што нису завидни, нису љубоморни. Што је њима стварно било драго да неког у овој и оваквој Србији занима нешто од историје, па још на овакав начин. Вољни су да нам помогну, као и да заједно реализујемо неке пројекте. Добили смо и позив да следеће седмице присуствујемо трибини посвећену најмлађем војнику Момчилу Гаврићу, где ће један од његових синова казати пар речи.

 


Док смо ми разговарали са нашим домаћнима, нисмо ни приметили да је прошло 23 сата. Можда би ови домаћини ишли спавати, али не могу од гостију... или обрнуто. Још на вратима је прошло пола сата у разговору, а онда смо кренули са мојим земом, а нашим старим знанцем у једну шетњу по центру, јер смо неки и били гладни, те није ваљало да се до куће чује концерт наших црева.


У повратку, а већ је било око 1 сат иза поноћи смо опет шибали посавском магистралом, до Обреновца. Сакаквих лудака има на цести. Тако смо опет ишли до “оног складишта“ где нас је чекао војник Брко са Колубарског марша. Он је мученик радио ноћну смену, док смо ми по Шапцу јурцали.


Овај састанак, односно сусрет је био итекако користан, а већ од наредних дана крећемо у промоцију Шестог Церског марша, односно сви заинтересовани који желе да иду из Београда у недељу 16. августа могу да нам се јаве преко телефона: 0649890192. Цена ће бити као и прошле године. Број места је ограничен!

 

 

 

chule80
25.7.2015.

 




Посећено је: 1258  пута
Број гласова: 5

Оцените нам овај чланак: