Свечана академија у Мојковцу у част стогодишњице Мојковачке битке одржана је у Центру за културу, чији су организатори Епархија будимљанско Никшићка, Српски национални савет Црне Горе и Друштво Српских домаћина. Беседу је одржао академик Матија Бећковић.

На самом почетку свечаности, пуштени су  аудио записи порукe краља Петра Карађорђевића и краља Николе, пред почетак Првог светског рата. Поруке које су аутентичне белешке тадашње Владе две земље, јасно говоре о односу Србије и Црне Горе, Српства и вечне заштитнице Русије.

„На нашу Србију насрнуло је велико зло, Аустроугарска нам је објавила рат, невоља наше краљевине и нашег народа са Аустријом нису почеле од јуче, моја је Влада хтела избећи по сваку цену сукоб и зато је изашла у сусрет аустроугарској Влади до крајњих граница попустљивости, преко којих не може ићи ни једна независна држава. На жалост бечки државници остадоше глухи. Ја сам принуђен позвати све моје драге и храбре Србе под српску тробојку. Срби браните свом снагом своје огњиште и српско племе„, речи које је краљ Петар Карађорђевић упутио Српском народу.

„Црногорци, Аустрија је објавила рат нашој драгој Србији, објавила га је нама, објавила га је српству и целом словенству. Нашу праведну ствар узела је у заштиту моћна Русија, представница великог словенства и наша вековна заштитница са својим просвећеним савезницима. Црногорци, крв се већ лије на Дунаву, Сави и Дрини, лије се на границама наше моћне заштитнице Русије и њене савезнице Француске па сад ко је јунак на оружије ко је јунак нек следи корацима два стара српска краља да гинемо и крв проливамо за јединство и слободу златну. На нашој страни су Бог и правда ми смо хтели мир, наметнут нам је рат. Примите га као и увек, примите га српски, јуначки а благослов вашега старога краља пратиће ве у свим вашим подвизима. Живели моји мили Црногорци, живело наше мило српство, живела наша моћна заштитница Русија и њени свавезници„, порука краља Николе, Црногорцима….

 

Стогодишњи јубилеј Мојковачке битке је добра прилика да сагледамо њен истински значај и оно што је њена непролазна вриједност, поручио је владика Јоаникије, додајући да је посебно важно нагласити да се братски и недјељиви народ Србије и Црне Горе у Великом рату херојски и једнодушно супроставио надмоћној, освајачкој, војсци Аустроугарске монархије и њених савезника, крсташима и крстоломима 20. вијека, претечама Хитлера и НАТО агресије.

„У низу славних битака и заједничког отпора против „ три царевине ” Мојковачка битка заузима важно мјесто и заслужује посебну пажњу. Јунаштво мојковачких витезова на чијем челу је био прослављени војсковођа Сердар Јанко Вукотић представља круну и достојни завршетак ратне епопеје Црне Горе из доба Петровића, друге српске државе. Истовремено то јунаштво равно је косовском и по смислу и по завјештању, па због тога Мојковачку битку доживљавамо као наставак Косовске. Важни догађаји, и када их векови деле, блиски су по томе што отварају и обогаћују ризнице памћења, и потврђују завете које чувају покољења. Отуд песма и потресна порука мојковачких јунака: “Ми смо пали, прошлост крунишући”“, поручио је владика.

 

„Нажалост издаја Мојковца дошла је десетак дана послије битке. Неславна наредба од тадашње Владе Црне Горе да црногорска војска положи оружје пред непријатељем, од стране прекаљених ратника од Грахова до Чакора, схваћена је као издаја, и одмах је проузроковала раздор и расколе у народу,  који на нашу несрећу трају до дана данашњег“, казао је он напомињајући да мојковачка као и косовска драма још није завршена.

„Још траје борба за част и образ Црне Горе која се не мири са Владином издајом Јанка и Мојковца, Косова и Русије“, поручио је Владика Јоаникије.

Посебни акценат на важност Мојковаке битке, дао је академик Матија Бећковић, који је истако да су и Христос и Мојковац рођени на Божић и зато „нема Божића без Мојковца ни Мојковца без Божића“.



„Славимо 2016.ти рођендан Исуса Христа и стогодишњицу Мојковачке битке, а не бисмо погрешили ни када бисмо рекли да су Христос и Мојковац врсници ни кад бисмо додали да је Мојковачка битка почела стотинама година раније и да је настављена стотину година касније, и води се до данашњега дана у рату и миру“, казао је Бећковић.

„Мојковачка битка је део Косовскога боја који траје и трајаће до последњега времена. Као што се за Косовску битку до краја неће знати да ли смо је добили или изгубили тако се ни за Мојковачку још не зна јесмо ли поражени или победници, да ли је била велика или мала, то зависи од свих нас“, поручио је Бећковић истичући да се у тој бици смењују противници и одмењују империје само српски народ остаје онај један те исти и једини.

„Ко није стигао да погине на Мојковцу чекао је Карађорђеву буну, ко није погинуо на Нишару и Чегру, гинуо је на Церу и Сувобору, а ко је остао жив хитао је ка Мојковцу, ту су погинули последњи од соја што се нешће у ланце везати“, казао је он истићући да је Бојна Њива заменила Газиместан.

Он је подсетио да није први пут да се пуцало на српски народ, са свих страна и из свих оружија.

„Убијани смо, без списка и бомбардовани редом, и то, по правилу на највеће православне празнике“, казао је он.

Према речима Бећковића, осврћући се на Косово, он је казао да се о њему зна више кроз поезију него кроз историју. Како је истако највећи косовски јунак је и највећи српски песник Петар Други Петровић Ловћенски тајновидац. Он је подсетио да памћење не умире а оно што поезија врати у свест, заувек постоји.

Бећковић је подсетио и на чињеницу да је Беч тражио од Црне Горе безусловну капитулацију свих српских трупа које су прелазиле Црну Гору, истићући, да је тадашња Влада прихватила све услове осим последњег, односо предају српских трупа, истичући да је поручено…„Србија и Црна Гора су нераздвојиви, ропство и Црна Гора су неспојиви“.

„Данас се чини да смо угроженији изнутра него споља. Постоји спољашње и унутрашње Косово, и спољашњи и унутрашњи Мојковац. На оном спољашњем Косову основана је прва НАТО држава коју је признао Монтенегро, а никад неће Црна Гора. Оно унутрашње је остало „Онамо, намо“ и свуда је где има Срба. Јуда је назван благајник издаје, тих благајника се данас намножило а Јудиних тридесет сребрењака нарасло је на милионе златника. Али поред свега никаквих промена у погледу морала и моралности, нема“, казао је Бећковић.



Србин сам Црногорац

„Србин сам Црногорац, Србин сам, јер сам Црногорац. Не велим да других и другачијих Срба нема, зло нас је расуло на све стране,  а ма ја сам такав.  Нијесам Србин, нијесам Црногорац што сам Србин , него сам Србин што сам Црногорац. Ми Црногорци ми смо со’ српства, није овде у српству сва снага,  али јесте душа.  Можеш ме убити, сасећи, смрвити и у прах стуцати, али што је српско то остаје док и трунке има. И мисао моја српска траје,  док и један дамар,  куца.  Има другчијих Срба, ми смо они од Косова што свећају и певају несреће српске.  Завити Косово у памети и души српској,  па нас нема, Срба нема. Ни на Косову ни на Мојковцу нити су брањени само Косово ни само Мојковац. То је једна те иста ванвремена битка, ванвремене вредности, битка за нешто важније од сваке земље и судбоносније од једне битке. Што се збратило на Косову пре седам векова,  није се никад разбратило већ се понављало више пута,  а пре једнога века очитовало на Мојковцу“ , поручио је Бећковић у беседи.

Извор: ИН4С.нет
10.1.2016.