Дружење са Шабчанима у Београду 26.6.2016 - kolubarskimars.rs

 

27. јун 2016.


ДРУЖЕЊЕ СА ШАБЧАНИМА У БЕОГРАДУ 26.6.2016

Пре тачно 11 месеци, једна мала делегација тада Колубарске бригаде, која је била у формирању, отишла је пут Шабца, да би се мало боље упознала са члановима Удружења Грађана Церски Марш. Наша прича је била тек на почетку, а њихова је имала пун замах. Ми смо одрадили један Колубарски марш, а они су тада спремали већ шести Церски марш по реду. Поред самог упознавања, хтели смо да "покрадемо" доста фора за наше будуће удужење, које смо основали пре 9 месеци. Баш на том шестом Церском маршу смо ми имали запаженију улогу него 2014. године када је обележавано 100. годишњица Церски битке. Исте године у касну јесен, браћа са Цера су били нама гости на оном Другом Колубарском маршу...

Након свега тога, ми смо наставили да одржавамо контакте, што кроз телефонске, друштвене, туристичке и др. везе, па је код нас преовладало мишљење да сада требамо направити и неки корак више, да немамо само дружење појединаца, већ да буде и на нивоу удружења. Како су Шабчани одлучили да им лик Војводе Степе Степановића, краси овогодишњу мајицу, то нам је њихов секретар Драган Богојевић, саопштио пре месец дана и тачан датум доласка њихове делегације у Београд, не би ли посетили родну кућу једног од највећих србских официра икада. Знао сам и рачунао сам да нећемо се задржати на том формалном делу, па сам предложио нашим члановима да Шабчане угостимо на најлепши могући начин. Тим пре, што нам је и време ишло на руку. Моји саборци су то прихватили са одушевљењем. Наравно да немамо пара за неке скупе ресторане, нити имамо неке компензације, као нека друга удружења, али све што смо дали, било је од срца.

Сванула је и да дуго очекивана недеља 26. јун 2016. године... Шабчани су мало и уранили, односно био је договор да они стигну у Кумодраж око 10 сати, али они су стигли око 9:20. Што нам је мало и пореметило неке планове, јер су они "прекосавци" мало и окаснили. Једва се некако и снађосмо где тачно треба да се нађемо, док сам ја задржавао човека из општине Вождовац да не почне причу док моја бригада не дође.

Ту нам је водич испричао доста тога, показао кућу и помоћне просторије, али и нагласио да је на улазној табли направљена грешка, што је написано да је Војвода Степа Степановић био југославенски војвода, а заправо није. Војвода Степа је умро у Чачку 1929. године, пар месеци него је проглашена Краљевина Југославија 3.10.1929. године. Након тога одлазимо до споменика Војводи Степи у центру Кумодража где смо се сликали пар пута, поред великана.

Следећа дестинација нам је била Ново Гробље у Рузвелтовој улици. Тамо смо обишли централни споменик добровољцима и ратницима војске Краљевине Србије 1912-1918, односно истинским јунацима нашег рода који су животе давали да би ми данас постојали. Дошао је таман и наш друг Алимпије па нам је показао пар гробница од наших великана (Петар Бојовић, Живојин Мишић, Милунка Савић и др.).

Како Шабчани нису имали снаге и воље за нешто више, одлучили смо да их поведемо у резиденцију Србског Светионика, где је више од пола ствари било спремно. Чак је и трава била покошена раном зором, да су се све комшије чудиле, иако није био Осми март. Пиће је било већ охлађено, а нас су чекали клапци из старе гарде: Чкаља и Дуба. Тако смо направили Треће полувреме. Била је то прилика да Шабчани виде Цецину кућу.

Прво смо госте послужили пићем, а онда смо Драган, Ђура, бата Коле и ја отишли до продавнице да купимо хлеба, поврће за салату и још неке ситнице. Док смо дошли, Зоки је већ покачио наше заставе и пустио музику, на радост околног комшилука. Ајме мени...

Ширио се дим од (донираног) ћумура, а Дуба је почео да припрема ђаконије и док је остатак екипе чежњиво гледао ка посуди са печеним месом, који је био умешан у лук. Ми као домаћини смо имали пуне руке посла. Мада је бата Коле и жене из Церске бригаде, одмах по нашем доласку врло брзо упослио, вероватно из својих патријахалних убеђења.

Управо то, хладно пиће и укусна храна су учинили да се људи мало опусте, а музика нам је само појачавала осећај разбибриге. За опуштену атмосферу је било задужено неколико људи, први је Драган, бата Коле, Зоки, Чкаља, Божа, Тамара и др. Дружење, шала, ђускање, смех, па чак и прскање водом, смењивали су се као на филмској траци. Иначе, сви наши чланови су скоро имали различите мајице, те су се Шабчани стално интересовали за те наше мајице, дизајн, цену и наручивање... Чак је и Зоки, у једном моменту показао своју колекцију.

Негде већ око 17 сати, Шабчани веле да је кућа далеко, а нареди дан је радни, па се ваља припремити... Да је којим случајем то била субота, остали би тамо и на конаку. А журка би потрајала сатима, вероватно до ујутро. Испратили смо Шабчане, а ми смо остали на Четвртом полувремену... одабрана екипа од шест проблема, пардон боема. Међутим, како нам Драган после јавља, и они су имали на тераси четврто полувреме. Ми смо чак поново пекли роштиља, јер су Шабчани све појели... Шалим се... јели смо и ми. Односно, ово је први пут да сам тачно проценио колико треба да се купи... иначе увек буде вишка.

Чак шта више, често су нам спомињани и тетреби... чланови који су ту недељу морали да раде. Бар су се тако изјаснили.

Већ је прошло и 20 сати када сам кренуо своме двору. Није се више могло. А утисак који носим из Батајнице је фантастичан. Па смо тако већ и договорили неке наредне заједничке акције и дружења.

На оваквим стварима видите да (проклети) новац губи вредност! Јер као што и она Јованова песма каже:

"Задњи динар даћу, почастићу браћу, нека они пију сви..."

 

п.с.

Гулаш у Шабцу се већ крчка.

 

 

chule80
27.6.2016.






Посећено је: 4276  пута
Број гласова: 25
Просек:


Tags:
KOLUBARSKA BRIGADA
DRUZENJE PRIJATELJEVANJE
BATAJNICA 2016


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Колубарска бригада у Шапцу 24.7.2015