Брегалничка битка 1913 - kolubarskimars.rs

 

1. јул 2019.


БРЕГАЛНИЧКА БИТКА 1913

Битка на Брегалници је најзначајнија битка из Другог балканског рата која се водила између србских и бугарских снага у лето 1913. године за одбрану Старе (Јужне) Србије у рејону реке Брегалнице и Малешевске планине, око 215 км југоисточно од Скопља.

Србске снаге у овој бици су биле сачињене од јединица: Прва и Трећа армија, укупно око 190.000 војника и 250 артиљеријски оруђа, док су бугарске снаге бројиле 185.000 војника и имали су 130 топова, што је углавном сачињавала бугарска 4. армија... обе стране су имале јако велике губитке, па се ова битка и сматра за једном од најжешћих битака 20. века.

У овом страшном боју превагу победе код србских снага донео је чувени Други пешадијски топлички пук, који је тада добио титулу "гвоздени", једини од свих пукова у Војсци Краљевине Србије. Поред њих Тимочка дивизија је претрпела велике губитке јер је јуначки издржала неколико силних удара Бугара који су у том моменту били дупло бројнији. Србске снаге су имале и испомоћ војника Краљевине Црне Горе.

Бугарске снаге су у овом боју доживеле велики пораз што је довело до тога да се Румунија и Турска укључе у рат против Бугарске и заузму њене територије, а сам бугарски цар је био присиљен на капитулацију у Дугом балканском рату.

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Краљевина Србија је после Мајског преврата 1903. године имала смену династија, када су Обреновиће заменили Карађорђевићи. Краљ Петар I Карађорђевић је за мандатара нове Владе изабрао Николу Пашића, па је тако врло брзо Србија постала регионална сила у војном и економском погледу. Привредни споразуми са Француском, САД и Русијом довеле су до тога да србска привреда има најбрижи раст у Европи почетком 20. века.

Врховна команда је на предлог Владе сачинила план за ослобођење својих јужних територија: Рашка област, Косово и Метохија, Вардарска Македонија... које су остале окупиране од Османлијске царевине. Краљевина Србија је склопила војно-политички савез 1912. године са Црном Гором, Бугарском и Грчком, са циљем ослобађања хришћанских земаља од Турака. Код Куманова 21. октобра 1912. отпочела је битка на Зебрњаку, где је србска војска извојевала велику победу и ослободила северни и источни део Вардарске Македоније. Са Прилепском и Битољском битком србске територије су биле коначно слободне после пет векова.

Лондонским уговором из маја 1913. године Османлијско царство се одрекло територија на Балкану... Велике силе су спречиле излазак Србије на Јадран, а створена је Кнежевина Албанија на уштруб србске територије. Незадовољна поделом македонске области, пошто је највећи део припао Грчкој - Егејска Македонија, док је Вардардарски део Македоније припао Србији... најмањи део Пиринска Македонија узела је Бугарска. Иако је Србија тражила посредовање Руске Империје у овом спору, Бугарска под утицајем Аустроугарске муњевито мења план и напада изненада србске снаге код Брегалнице. Том битком је отпочео Други балкански рат...

 

 

ТОК БИТКЕ

Србске и бугарске снаге су имале подједнаку јачину, али је фактор изненађења чинио своје. Дана 30. јуна 1913. године почео је напад бугарских снага, без објаве рата. Сама битка је вођена око 215 км југоисточно од Скопља, на потезу: Царев врх на Осоговској планини, па све до Злетовске реке која се улива у Вардар.

Србске снаге сачињене су од Прве армије којом је командовао тада генерал Живојин Мишић и Треће армије којом је командовао генерал Божидар Јанковић. Поред њих командни кадар је био појачан са војводом Петром Бојовићем, тада начелником штаба Прве армије Војске Краљевине Србије, али и са војводом Радомиром Путником, начелником штаба србске Врховне команде. Једна црногорска дивизија је дошла на испомоћ Србима. Срби су имали на располагању 253 топа и једну коњичку дивизију... док су бугарске снаге нападале са четири дивизије и три бригаде, а имали су 230 топова.

Првобитно је бугарски план био да изненадним нападом потуку србске трупе и да преко Злетовске реке заузму Овчје Поље. Међутим, тај план је осујећен јер је Живојин Мишић наредио да се крене у контранапад и тиме изазове растројство непријатеља. Истовремено су грчке снаге кренуле да нападају Бугаре.

После девет дана огорчених и крвавих борби србске трупе почињу да гоне Бугаре који се повлаче у паничном бегу.

Обе стране су имале велике губитке. Србска војска је имала око 20.000 мртвих и рањених, док су Бугари имали преко 30.000 мртвих и рањених.

 

 

ПОСЛЕДИЦЕ

Други пешадијски пук под командом Ћире Даскаловића је у овој бици изгубио половину војника, сви команданти водова и батаљона су погинули. Баш зато после ове битке ова јединица је понела титулу "Гвоздени пук". Једина у србској војсци она је носила то славно име, док су касније у ратовима и биткама непријатељи чули да се испред њих налази "Гвоздени пук", бацали би оружје и бежали са фронта.

Остаје нејасно зашто Војвода Путник није сломио Бугаре до краја, иако је имао круцијалну прилику. То се касније Србима осветило у Првом светском рату 1915. године када су Бугари извршили стравичан покољ код Валандова на Велики петак, а онда и средином октобра те године напали србску војску која се повлачила према Грчкој.

Румунија и Турска улазе у рат против Бугара, тако да је Бугарска остала без Добруџе коју су освојили Румуни, али и без Једрена коју су вратили Турци у своје руке. Суочен са поразима на свим фронтовима бугарски цар Фердинанд је присиљен на капитулацију, док је генерал Михаил Савов смењен и састављена је нова Влада. Срби су на Брегалници 1913. године задобили материјалну и моралну победу, а заробили су и велики плен и знатан број бугарских војника.


Парола Срба је тада била: За Косово - Куманово! За Сливницу - Брегалницу!

 

 

 

СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ

Десет година након завршетка Првог светског рата Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је подигла спомен-капелу са костурницом Каленица код Штипа. Само ту на том потезу је било сахрањенo око шест хиљада погинулих србских војника. Касније, када је отпочео Други светски рат, током 1941. године бугарски фашисти су уништили ту спомен капелу брегалничке битке, баш као и сва дуга обележја, споменике Срба на том простору Вардарске Македоније јер су желели да и територију и народ бугаризују и отму од Срба.

Тек, 2015. године је подигнута једна мала спомен-плоча која колико-толико сведочи о јунаштву србске војске током Брегалничке битке, али и одбрани Вардарске Македоније од бугарских агресора. Иронија је да са главног друма не постоји неки путоказ који би путницима намерницима осветљавао пут до ове спомен-плоче.






Посећено је: 2662  пута
Број гласова: 35
Просек:


Tags:
BALKANSKI RATOVI
LETO 1913
BUGARSKI ZLOCINI
ISTOCNA SRBIJA
VARDARSKA MAKEDONIJA
SRBSKE BITKE
GVOZDENI TOPLICKI
MORAVSKA DIVIZIJA


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Кумановска битка 1912

Битка на Мачковом камену 1914

Варовничка битка 1914

Не учи се у школи: Смедеревска битка 1914

Бој за Кајмакчалан 1916

Добруџанска битка 1916