Битка на Мачковом камену је четврта битка између србске и аустро-угарске војске у Првом светском рату. Сматра се једном од најжешћих и најкрвавијих битака Великог рата. Одиграла се од 19. септембра до 22. септембра 1914. године, на зони Подриња, на планини Јагодња, недалеко Крупња и Лознице и представља део већег војног сукоба познати као Битка на Дрини.

Србска војска у овој бици на "платоу смрти" није победила, док је аустро-угарска војска била пиров победник. Обе стране су имале велике губитке, јер се битка одвијала на незгодном и тешком терену, где је било пуно кише и магле.

Главнину битке на Мачковом камену изнела је Дринска дивизија Треће армије Војске Краљевине Србије, а остаће упамћена по легендарном комаданту 4. пука "Стефан Немања" из Ужица - Душану Пурићу, који је херојски погинуо последњег дана битке. Он је силно мотивисао своје борце да издрже битку.

После рата, ту на платоу Мачковог камена подигнута је спомен-костурница од камена 1931. године, а на улазу пише "Отаџбина палим херојима".

ПРЕТХОДНИЦА

Краљевина Србија је почетком 1904. године потписала трговински споразум са САД и преко луке Солун почела да извози своје производе у прекоморске земље. То је довело до великог економског успона Краљевине Србије, а што је засметало Бечком двору, који је гледао у Србији великог супарника пошто је Србија у то време имала највећу економску стопу раста у Европи, а истовремено велики број Срба је живео на окупираним територијама Хазбурговаца.

Војска краљевине Србије је ослободила своје поробљене територије (Рашка, Косово и Метохија и Стара Србија) од Турака у Првом Балканском рату, тако што су у јесен 1912. године јединице под командом војводе Петра Бојовића оствариле велике победе код Куманова, Прилепа и Битоља и тако дефинитивно истерале Османлије са Балкана... А годину дана после у лето 1913. године заштитили су Вардарску Македонију од Бугара у Другом Балканском рату. Тиме је српска национална револуција настављена, започета још почетком 19. века од Карађорђа и Милоша Обреновића.

У лето 1914. године, Аустро-Угарска монархија је искористила Сарајевски атентат односно убиство аустријског престолонаследника Франца Фердинанда од припадника Младе Босне (Гаврило Принцип, Богдан Жерајић, Васо Чубриловић и др.), као изговор да нападне Краљевину Србију, чиме је отпочео Први светски рат.

Послата је депеша из Беча коју ниједна суверена држава не може да прихвати. Тако је крајем јула 1914. Аустро-Угарска објавила рат Србији. Црногорски краљ Никола I Петровић и руски цар Николај II Романов одмах су послали поруке у коме је речено да ће помоћи Србима... Исто тако немачки цар Вилхем II је склопио војни савез са Бечким двором.

Први удар солдата Бечког двора био је у Мачви, када су аустро-угарске јединице под командом Оскара Поћорека прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине тј. геноцид над српским цивилима у Шабцу, Лозници, Осечини, Крупњу и др. Српска војска под командом генерала Степе Степановића је силовито одговорила на ову агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици августа 1914. године.

Србска војска, под командом генерала Степе Степановића је успела да истера аустро-угарске војнике из Мачве и Поцерине 22. августа 1914. године, чиме је територија Краљевине Србије, постала слободна. Касније је током Сремске офанзиве 6. септембра 1914. доживела један велики пораз у Бици на Легет пољу, код села Чеврнтије, недалеко Ср. Митровице.

УВОД

Аустро-Угарска је спремала нове нападе на Србију и то преко реке Дрине. Бечки двор је одморио и попунио своју 5. и 6. армију и прешли су у напад 6. септембра 1914. код Лознице.
Србска друга армија је успела да задржи 5. аустроугарску на обалама доње Дрине, а 6. армија је прешла Дрину, потисла Србску трећу армију и заузела Гучево, Борању и Јагодњу, десним крилом избивши на Соколску планину.

Србска прва армија под командом генерала Петра Бојовића противнападом присиљава десно крило противника на повлачење до положаја Мачков камен-Црвење-Јаворник...

БИТКА

Србски 5. прекобројни пук уз подршку пољске артиљерије је почео напад на аустроугарску одбрану на Мачкова камен ујутро 19. септембра 1914. али је због снажног отпора одбијен. Напади србске војске се настављају током дана уз губитке, али тек око 17 часова 5. прекобројни и 9. пук I позива из дивизијске резерве заузимају јуришем предње положаје непријатеља. Противнапад Аустроугара је одбијен око 18:30 часова, али највиши врх остаје у њиховим рукама. Ноћу 19/20. септембра аустроугарска 6. бригада врши препад на србске трупе, али без успеха.

Ујутро Аустроугари изводе нов безуспешан напад са 6. и 7. брдском бригадом. Послеподне србска војска напада са 5. прекобројним пуком и Деветим пуком I и II позива да би заузели врх и гребен Мачковог камена. На уском простору, изложене јакој артиљеријској ватри, јединице трпе велике губитке и напад је прекинут. Срби тад привлаче резерве и пољску артиљерију и уништавају блиском ватром истакнута митраљеска гнезда непријатеља. Сва три пука крећу поново у напад праћени артиљеријском ватром и око 19 часова јуришом освајају врх Мачковог камена (кота 923).

Држање Мачковог камена је увелико зависило од држања коте 940 (Кошутња стопа) удаљене око 1.500 метара. Командант Прве србске армије врши због тога прегруписавање снага ноћу 21/22. септембра за напад на коту 940.

Да би преотео Мачков камен, командант 16. аустро-угарског корпуса напада ујутру 21. септембра 1914. године са 1., 2., и 7. брдском бригадом. У трену кад су аустријске снаге потисле србске војнике са гребена око Мачковог камена, пристиже србски батаљон 4. пука I позива из Ужица. Врши се напад аустријске снаге у леви бок и уз подршку артиљерије (2. и 5. пољска батерија) их тера у повлачење.

Тиме србска војска поново овладава гребеном око Мачковог камена. Предвече су уследила још два напада аустријских снага и други напад успева да потисне Србе са североисточног дела Мачковог камена. У збрци долази до напуштања србских топова, али су они поново заузети по повлачењу аустријских снага противнападом 4. пешадијског пука I позива. Послуга топова се неколико пута помера напријед-натраг носећи са собом затвараче и нишанске справе при померању пешадије..
 
Падом ноћи аустријске снаге су ојачане са још 2 батаљона и уз подршку артиљерије крећу у напад после поноћи. И поред тешке ситуације и унакрсне ватре на њихове положаје, србске трупе су се одржале на својим положајима. У зору 22. септембра 1914. непријатељ поново напада од Кошутње стопе гребеном ка Мачковом камену са 1. и 2. брдском бригадом и Скадарским одредом (доведен из Скадра), 7. брдском од Ужиналишта, 6. брдском на Перуници, и 13. брдском од Липничке главе (Липник) ка Црвењу.

После жестоких борби са наизмјеничним узастопним јуришима и борбама прса о прса, аустроугарске снаге успевају да одбију србске трупе због велике надмоћности артиљерије. У једном јуришу гине командант 4. пука I позива потпуковник Душан Пурић.

Командири испред својих водова и чета, команданти испред својих батаљона, а ја ћу испред свих вас!

После овога србски 4. пук Дринске дивизије почиње да одступа, а око 16 часова и остали пукови, на линију Шанац-Рујевачке рудине-Ободњик.

ГУБИЦИ

Губици у бици на Мачковом камену износе овако:

Забележено је више сведочења војника о овој бици, а неки међу њима су и одликовани Карађорђевом звездом. Један од погинулих је био књижевник Чедомир Павић (1882-1914). У бици на Мачковом камену учествовао је и принц Ђорђе Карађорђевић (син краља Петра I Карађорђевића) и своје сећање на то описао у својој аутобиографији.

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Захвална отаџбина Србија је палим србским војницима подигла више споменика. Спомен-костурница на Мачковом камену завршена је 1931. године, а Спомен-црква Вазнесења Господњег у Крупњу подигнута 1932. године. На оба локалитета налазе се мошти бораца, а у крипти цркве изложене су фотографије са бојног поља и венци.

У крипти је и споменик мајору Светиславу Марковићу који је повео војнике у самоубилачки јуриш на аустријску војску.

2017. године први пут у Крупњу је покренут марш на Мачков камен, у знак сећања на јунаке србске војске, које организују локални србски родољуби.

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О бици на мачковом камену снимљен је 2013. године документарни филм "Овде ни птице више не певају", који говори о страхотама ове битке. Главни наратор је Сретен Цветојевић, бивши полицијски официр МУП-а Републике Србије.

Поред тога, и неколико књига је написано у коме је речено о каквој страшној и крвавој бици је било речи тог септембра 1914. године у Подрињу.

Црквени појац Љубомир Љуба Манасијевић је написао 2015. године песму "За Србију и слободу", коју је посветио свом деди који је погинуо управо на Мачковом камену.