Јуриша храбри  пук,
Јунаштво у срцу, а понос на лицу
Јуриша храбри пук,
Уз повике Србији, за родну Топлицу.
 
Кренули у мит , у славу, у бој,
Јуришају храбро не жалећи живот свој,
Јуриша храбро ка својој родној груди
Та војска сељака, тих гвоздених људи
 
Кроз олово и бајонете са заставом у руци,
На хиљаде њих испада из строја,
Јуришају ка Топлици ти гвоздени вуци.
Јуришају и даље, гвоздена је воља,

Ослобађају се места, многи нису живи,
Оставили јунаштво да се Србија диви,
Поносна Топлица јеца и кука,
Готово да не постоји мушка рука,
 
Не плачи Топлице, обриши сузе,
Не плачи Топлице поносна буди,
За слободу твоју њих Бог узе,
Поноси се пуком, тих гвоздених људи.
 
Поносна буди на тај пук сељака,
Дичи се делу ТОПЛИЧКИХ ЈУНАКА!
 
Аутор: Урош Трифуновић